Arhiva za Juni, 2010

Interesantno! Šta je ljudi hoćete hita? Onda pogledajte video prilog Zuitusovog diplomskog rada!

Tema:

Kulturni i ekonomski značaj tradicionalnog vašara u Puračiću


Video prilog možete pogledati ako kliknete :

1 dio (OVDJE!)

2. dio (OVDJE!)

Tekstualnu verziju diplomskog rada možete pogledati OVDJE!

Advertisements

Eksluzivno! Magistar kokuz: 13 extra razloga zašto sam aplicirao za posao u Afganistanu

  1. Zato što sam iscrpio sve mogućnosti da pošteno pronađem posao (za nepoštene načine sam bez porodičnog pedigrea, a nemam niti novca).
  2. Zato što ne mogu više podnijeti da osobe sa sumljivo završenim sumljivim privatnim fakultetima sumljivo dobijaju sumljive poslove.
  3. Zato što mi je obećanja više pun …
  4. Zato što sam definitivno izgubio vjeru da mladi mogu nešto promijeniti, inferiorni su i vrlo lako i za male ustupke se povlače i postaju oni protiv kojih su se do juče tako glasno borili.
  5. Zato što nažalost potvrđujem svoju bojazan da većina mladih kao svoje uzore  ima osobe sumnjivih ličnih i profesionalnih kvaliteta, kopiraju njihove prakse i time ne ostavljaju nikakvu nadu za bolju budućnost.
  6. Zato što postajem agresivan kada mi neko kaže „biće“, „daće dragi bog (u sve tri konstitutivne verzije)“, i „strpljen spašen“.
  7. Zato što mi više zlo od čekanja u redu da ovjerim knjižicu na birou.
  8. Zato što mi je više muka objašnjavati  osobama na visokim društvenim funkcija u extra sređenim ofisima  svoju situaciju  i pričati „ u prazno“ svoje probleme.
  9. Zato što se počinjem loše osjećati kada se drugi sažaljevaju nadamnom.
  10. Zato što više nemam „obraza“  posuđivati pare od drugih.
  11. Zato što mi je žalosno gledati kakvi ljudi se bave Korporativnim komunikacijama.
  12. Zato što mi je vrijeme da lagano razmišljam o ženidbi i stvaranju porodice, a ovim „puževim“ korakom to bi se moglo desiti za tek 125 godina.
  13. Zato što se ne mogu, a niti želim, sa 26 godina  pomiriti  sa onime kako jest.

Doris Pack mi je poručila: „Tvoje znanje je opasno!”

Bio sam prisutan na konferenciji:

„Izgradnja zajedničke budućnosti u Evropskoj uniji: harmonizacija političke edukacije u balkanskom regionu“ koja je se u organizaciji Političke akademije SDA i Centra za političku parlamentarnu edukaciju i treninge iz Brisela (CET) održala u hotelu „Evropa“ u Sarajevu od 3 do 6 juna.

Kompletan izvještaj sa konferencije, te moja zapažanja, impresije, intervencije te odgovore na moja pitanja učesnika na konferenciji možeš pogledati OVDJE!


Kreiraj posao!

Mlad si? Završio si školu? Hoćeš da radiš? Ne možeš se zaposliti? I sada si jako, jako ljut zbog toga? Na državu i vlast generalno? Želiš da napustiš BiH? Govoriš kako bi, kada emigriraš, za mjesto sastanka sa svojim najmilijim birao Budimpeštu ili Ljubljanu…samo da se u BiH nikada više ne vraćaš?

U idealnom slučaju si zamišljao otprilike ovakvu situaciju. Završiti ćeš školu, jedno dva-tri mjeseca malo „furati okolo“ i odmarati se i onda pronaći posao i početi raditi. Posao u struci, radno okruženje idealno, osiguranje, radni staž i fina plata za početak. Uz to poneko poslovno putovanje, mogućnosti napredovanja i mnoštvo novih prijatelja. Odmah da se razumijemo: ako nemaš neku „debelu vezu“ od ovoga nema ništa. Situacija danas je mnogo komplikovana.

Ovdje ću se zaustaviti i predstaviti problem iz ličnog iskustva. Poslije završenog fakulteta i postdiplomskog studija u Italiji vratio sam u BiH. Već šest mjeseci sam nezaposlen…Mnogi da su na mom mjestu rekli bi : ili se ubiti, ili ubiti nekoga drugoga ili emigrirati ili ko zna šta već.Ali za mene to nije tako. Zašto? Pa zato što sam mlad! I ambiciozan i ne gubim nadu!


Traženje posla kao životno iskustvo

Traženje posla, za mene, je jedno veliko nevjerovatno životno iskustvo!

Ko je posao dobio „preko veze” i lagano, taj pojma nema šta je izgubio. Proces „traženje posla” je  nešto zaista unikatno. Jedan potpuno drugi segment edukacije i komunikacije.

Konstantne prijave na konkurse, pripremanje „prodavanja sebe” putem CV-a, pisma namjere ili bilo kojeg drugog dokumenta koje poslodavac traži, kontakti, intervjui, odbijenice…sve je to jedna velika škola na kojoj ispit možeš položiti samo u praksi.

Pa onda „obećanja”. Ja sam ih„skupio” najmanje jedno stotinjak. Do sada niti jedno se nije potpuno obistinilo, ali sam ipak naučio nešto. Sada kada mi neko nešto obeća, ja istoga trenutka procentualno znam da li se radi o nečemu ozbiljnom ili je priča “na dugom štapu”.

Analitička tehnika „procjena uvjerljivosti datog obećanja”…to je nešto što nećete naći niti u jednom univezitetskom programu i udžbeniku sigurno!

Posla uvijek ima, samo što nije uvijek plaćen onako kako ti to zamišljaš. Meni lično, ako već nemogu pronaći stalno zaposlenje bitno je da moj CV zbog toga ne ispašta. „Rupe” u CV-ju su stvar koja odbija poslodavca. Bolje džaba sjediti, nego džaba raditi je po mom subjektivnom mišljenju jako negativan stav

Zbog toga: kreiraj posao! Radi nešto umjesto da sjediš besposlan  i gubiš živce kritikujući sebe, svijet oko sebe, državu i vlast. I da se nadaš „obećanjima”.

Da nije „priča u prazno” evo ovaj blog je dokaz. Projekti koje radim, a za njih nisam plaćen, su takođe dokazi. Ali kontinuitet radnih aktivnosti u mojoj biografiji se ne prekida.

Ubijeđen sam da će uskoro neko prepoznati moj rad, moje kvalitete i tako me zaposliti. Nada umire poslijednja!

%d bloggers like this: